Poetika horora / Dejan Ognjanović

(drugo izdanje)

Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima („Okretaj zavrtnja“ Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), „Čudne priče“ kosmičke strave („Boja izvan ovog svemira“ H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra. Studija se sve vreme, a naročito u poznijim deonicama, koje se bave modernim hororom, bavi i dvosmernim vezama između književnosti i filma, a za definisanje žanra podjednako se oslanja na uvide teoretičara filma i književnosti, pa stoga može biti vredna i onima koje zanima žanr na filmu isto kao i u književnosti.

Knjiga je ilustrovana crno-belim fotografijama, slikama i crtežima autora i dela koji se obrađuju.

Autor knjige je Dejan Ognjanović, pisac, filmski i književni kritičar, esejista i prevodilac, a tekst je zasnovan na doktorskom radu odbranjenom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ognjanović je poznat kao autor tri romana (Naživo, 2003), Zavodnik (2014) i Prokletije (2021), dve studije (Faustovski ekran: đavo na filmu, 2006) i U brdima, horori: srpski film strave (2007) i zbirke eseja Studija strave (2008), i kao priređivač antologije najboljih priča H. F. Lavkrafta, Nekronomikon (2008).